Čitanje budućnosti vladajuće koalicije nije teško: ona ne može da izdrži do kraja godine. Pitanje je ipak kako će se koalicija raspasti i šta će biti onda. Kako vreme odmiče, jedini član te koalicije sa podrškom u narodu - Tadić - samo gubi popularnost. A ne poseže za izborima. Dakle, računa na nekakvu promenu koalicije bez novih izbora. Ili pak na promene u svojoj stranci koje bi mu donele rast popularnosti. Videćemo.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 26 mart 2009 19:23
Sremica, Sremica
Bravo, g. Pavloviću! Blago onima kojima ste prijatelj!
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 26 mart 2009 20:23
Slobodan Stamenic
Smena vlasti je neminovnost.
Kada se to dogodi, bitno je da nova vlada ne napravi iste greske kao ovi klovnovi. Neka izadju otvoreno pred narod i kazu da nam sleduju krv, znoj i suze. Moramo reformisati privredu i administraciju. Ovako dalje ne moze. Dosli smo do zida. Ima medju Srbima jos dobrih ekonomista. Neka ih okupe i pokusaju konacno da naprave nesto od ove drzave.
A ako Rusi stvarno daju novac. U toliko bolje.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 26 mart 2009 22:17
Vera Nastasovic
Gospodine Pavlovicu, da li postoji mogucnost da su nase devizne rezerve koje su bile deponovane u Americkim bankama nestale, pa nam sad MMF daje kredite da nas spasi bankrotstva? Meni to jedino izgleda logicno, posto je guverner u januaru ove godine izjavio da su devizne rezerve deponovane u prvorazrednim americkim bankama koje su medju prvima bankrotirale? Ovo sam pitanje postavlja mnogim ekonomistima u raznim novinama, ali niko nije hteo da objavi ovo pitanje. Pozdrav
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 26 mart 2009 22:40
MP
Neuspešna ekonomska politika(Ah taj Marks. „Kapital“ je opet najčitanija knjiga u Nemačkoj!) koja nije uspela da ozbiljnije poveća proizvodnju,i koja je poslednjih godina veću društbenu potrošnju(i čuvanje kakvog takvog socijalnog mira) od oko 20% od stvorenog ,finansirala zaduživanjem ili prodajom porodičnog srebra, na kraju iz virtualne priče vraća u realnost.Grćani(glasači) sada imaju priliku da se uvere kako su maestralne sposobnosti finansisakih „genijalaca“ Dinkića i Đelića(sa sve MMFom ili Svetskom Bankom) , pravili tranziciono zamorče od Srbije ,sklono suicidu.Najveći uspesi nove Vlade po njihovom izboru :SSP neće skoro da počne,Gasni aranžman još kasnije,Fijat tek kroz dve godine( a i onda za obećani izvoz od 1 milijarde eura,trba uvezti 900 milina eura).Naravno, sve su ovo sjajne vesti,samo treba živeti dok ne profunkcionišu.
A do tada?Nova poskupljenja. Nova otpuštanja Nova inflacija.Nova obećanja.Nova zaduživanja.Nove generacije nezaposlenih. Nove ekonomsko –finansiske teorije.Nova prekonoćna bogaćena.Nove političke partije.Nove polu države.Novi izbori 2009 godine.
Milan Purić
Kragujevac 16.oktobar 2008.god.
(Deo teksta napisan povodom 100 dana Vlade)
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 26 mart 2009 22:49
Mladen
Novac nije vrednost sam po sebi, on je samo medijator koji služi da se istinske vrednosti (roba, usluge, resursi, ljudski rad i kreativnost) nesmetano razmenjuju na tržištu na dobrobit svih uz postojan rast standarda. Reći da država nema dovoljno novca (dinara) je isto kao kad bi neki građevinac rekao da ne može da gradi put jer nema metar. Ili recimo neka aviokompanija kad bi svojim putnicima rekla da ne može da ih preveze, jer je ostala bez karata.
Novac je dakle samo merilo vrednosti i njegovo pokriće su proizvedena roba i usluge, makar u vidu javnih radova. On je taj koji sledi i olakšava razmenu, treba ga samo dodati ali besplatno, kako je bilo u SAD za vreme Bendžamina Frenklina i Abrahama Linkolna, u Nemačkoj 30-tih godina prošlog veka kada je vrlo brzo rešila pitanje milionske nezaposlenosti i izgradila se u supersilu, danas je tome najbliža Kina.
Postavlja se pitanje, sa kojim pravom banke (pa još privatne) traže kamatu na svoje zajmove kada tog novca nema u opticaju. U postojećem sistemu gde je sav novac poreklom kredit, ukupni dugovi su uvek veći od postojeće mase novca u opticaju upravo za iznos kamate, tako da se dug može vratiti samo ako neko drugi propadne (pojede svoju supstancu) ili se dodatno zaduži. U pravnoj nauci se to zove "nemoguć ugovor" jer ne postoji pretpostavka za njegovo izvršenje, a to je dovoljna količina novca u opticaju. Odakle firmama i pojedincima pare za kamatu, nisu one mađioničari da ih stvore "iz vazduha". Posle se država čudi zašto joj je privreda ruinirana?!
Gospodin Pavlović nije ekonomista i nema mu se šta zameriti, ali mene lično zapanjuje da niko od profesora ekonomije i navodnih "eksperata" ne vidi da su uzrok čitave ekonomske krize KAMATE na svež, dodatni novac, novac koji se po prvi put pušta u opticaj. Potražite na netu primer male državice Guernsey ili svojevremeno austrijskog grada po imenu Worgl, pa ćete na delu videti blagotvorno dejstvo nekreditnog (interest-free) novca.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 26 mart 2009 23:42
Somborac
G. Pavloviću,
Upadljivo je da ove zemlje uopšte ne slede obim budžetskog deficita SAD. U Nemačkoj je deficit 1,5 (kažu da će ga povećati), Francuskoj 0,7, Velikoj Britaniji 1,4, a u SAD oko 5 odsto ( računa se u odnosu na BNP)
---
Ove cifre uopšte nisu tačne (stvarno mi nije jasno odakle ste izvukli te cifre). UK i SAD se takmiče u kejnzijanskoj trci do dna ko će imati veću budžetsku rupu (dodati Irsku spisku) i upropašćavanju buduće generacije dugovima.
Ujedinjeno Kraljevstvo će imati monstruozan deficit od 9,5% BDP-a, možda čak od 12,6% ove godine (Darling tvrdi 8% :-)), a dogodine 11% i to po zvaničnoj cifri Vlade! Posle neuspele aukcije giltsa pre dva dana, pitanje je gde će biti granica. EU je juče dala rok UK da do 2014. dođe u normalu (ispod 3%).
Francuska je od EU dobila rok do 2011. Ove godine deficit će biti 5,6%, a 2010. 5,4%.
Španija će ove i sledeće godine imati 6%. Rok 2011.
Irska će imati 11% ove i 13% sledeće godine po procenama EU. Rok 2013.
A šta tek reći za SAD! 5% zvuči malo, ali je cifra monstruozna – 1,75 biliona (verovatno preko 2 biliona) $!!!
Sve ove cifre su pod znakom pitanja zbog ubrzanog kolapsa javnih prihoda.
Ove cifre za navedene zemlje EU nam govore da njihove vlade namerno neće da spasavaju standard građana. Ove vlade hoće da uz pomoć krize trajno obore nadnice, smanje prava i izlože svoje građane još bespoštednijoj konkurenciji.
---
Ni ovo nije tačno (kamo sreće da jeste) što sam pokazao gore.
Prilika ne može biti bolja.
---
Popovićev predlog je u stilu „videla žaba da se konj potkiva...“ Ako može Vlada 3 milijarde, mi možemo 6. Jadno, bedno i žalosno da opozicija nije u stanju ništa bolje da ponudi.
Trebali ste sačekati sporuzum sa MMF-om da objavite članak (analizu).
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 26 mart 2009 23:46
Branko Pavlović.
Ne. Mi njaveći deo držimo, koliko je meni poznato, u Dojče banci i depozit, a ni drugi, nisu ugroženi. Veliki bnkarski sistemi će sve uraditi da obezbede vraćanje depozita, naraočito drugih cntralnih banaka, zato što bi u suprotnom zaista došlo do sloma finansijskog sistema. Već i ovo početno nepoverenje npr. u Indiji je dovelo do povećanja depozita u indijskim državnim bakama za više od 30% u ovoj godini zbog preseljenja štednih uloga iz velikih privatnih, pre svega američkih ,banaka u državne banke. Iako nikakvog gubitka depozita uopšte nije bilo. Zamislite šta bi bilo da banka ne može da isplati depozit, a zamoslite da je reč o milijardama centralne banke druge države. Ne, te pare su sigurne. Moglo bi se razmišljati o tome da se depozit drži u više banaka u našoj zemlji i time poveća kreditni potencijal tih banaka, ali sigurnost plasmana nije dovedena u pitanje.
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 26 mart 2009 23:54
Somborac
@Vera Nastasovic
Nikada Jelašić nije izjavio da su naše devizne rezerve deponovane u američkim bankama jer da to i hoće, to je naprosto neizvodljivo. Istina je da je deo rezervi u vidu hartija od vrednosti američkog Trezora (T-bills, T-notes, T-bonds), koje se smatraju za prvoklasne hartije (ja ih ne smatram od prošle godine kao i svaki ozbiljni ekonomista). NR Kina ima toga skoro 700 milijardi $. Vi kao vlasnik tih hartija dobijate godišnji prinos na njima koji varira u zavisnosti od kretanja na Njujorškoj berzi.
Preporuke:
0
0
10
petak, 27 mart 2009 00:19
Dejan
Ovo zadnje pitanje je veoma dobro: mogao bi se naci neki novinar i istraziti: gde se to nalaze devizne rezerve Srbije?
Preporuke:
0
0
11
petak, 27 mart 2009 01:18
Stanko Kovacevic
Za Mladena,
Novac jeste vrednost sam po sebi, ali ono sto vi nazivate novcem su papiri, novcani surogat. I opet Marks, novac je roba i vredi kao i svaka druga roba onoliko koliko je ulozeno rada u njegovu proizvodnju.
Preporuke:
0
0
12
petak, 27 mart 2009 01:25
Stanko Kovacevic
Za Mladena,
Oprostite za ono sto prethodno napisah. Bio sam brzoplet pa sam komentarisao nakon procitanih par prvih recenica. Tek citajuci Vas kompletan komentar shvatio sam da vi niste dovoljno upuceni u ono o cemu pisete.
Preporuke:
0
0
13
petak, 27 mart 2009 08:41
Branko Pavlović
U vezi novca i procenata. Novac je i roba. Pa otuda i kamata. Kamata može biti veštački kreirana od centralne banke i tu je ključ opasnog nivoa kamata i opasnost za bankrotstvo privrede. Kada nisu kreirane od monetarnih vlasti kamate imaju naročito važnu ulogu u označavanju rizika plasmana.Procenu tog rizika kao vrhunsku uslugu naplaćuju banke i zbog toga je kamata takođe nužna.Kada ne bi postojala kamata mi bismo zahtevali da milioni visokoobrazovanih ljudi rade besplatno što je naravno nemoguće.
Kada govorim o procentima, ja ukazujem na prvo tromesečje ove godine. Kako jeste. Delim uverenje da će se naknadno u EU ove cifre bitno povećati, ali skrećem vašu pažnju na to zašto uopšte prave dodatnu veliku tenziju?
Preporuke:
0
0
14
petak, 27 mart 2009 13:26
vuk, onaj pravi
Vladajuća koalicija nema budućnost! Naše vlastodršce će oduvati vetar globalne krize, kao i mnoge druge u svetu, bez razlike. Mentori ih neće sačuvati jer koštaju, kao i NVO sektor, a u doba krize se nepotrebni troškovi seku. Srpska vlada je obavila svoj prljavi zadatak zbog kog je i dobila podršku zapada, EULEKS se odomaćio tamo gde nije mogao da stigne bez našeg pristanka i to je kraj te priče. Sledeći srpski političar "demokratske orijentacije", koga će zapad podržati, je Čeda! Samo da nam i Vojvodina okrene leđa. Živi bili pa videli...
Preporuke:
0
0
15
petak, 27 mart 2009 15:21
brm
Vuče, pa u tome i jeste problem...svaka srpska vlada oduva svojom nekompetentnošću samu sebe..a onda kao jato guska (SPS 89. i DOS2000.) iza ćoška(6.oktobar znani jogurt revolucija i 5.oktobra) uđu u vladu na talasima narodnog nezadovoiljstva neki novi nekompetentni..i šta će jadni slušaju one koji nešto znaju, a koji vode politiku svojih zemalja..bojim se da nam ista stvar prdstoji jer i pored najbolje volje ne vidim pola kompetentnog čoveka u opozicionim partijama
Preporuke:
0
0
16
petak, 27 mart 2009 16:31
Goran
Mislim da je iluzorno očekivati od Rusije neku veliku finansijsku pomoć kad je i ona u velikoj krizi. Procene govore da će i njihov BDP opasti ove godine čak možda i do 3 procenata. Takođe, ne ide im na ruku niska cena nafte. Treba se setiti da je Gasprom ugovorio cenu za NIS od 400 miliona dolara kad je cena nafte bila preko 100 dolara za barel i profit Gasproma se merio u desetinama milijardi dolara. Kad su tad bili tako "široke" ruke, nešto sumnjam da će se sad solidarisati sa nama, posebno još uzevši u obzir da njihov proteže gosp. Popović nije više u vlasti.
Preporuke:
0
0
17
petak, 27 mart 2009 16:47
vuk, onaj pravi
@brm: Nažalost, opozicija je definitivno razbucana i nespremna za pad vlade. Evo, prebirao sam u mislima naše političare, glavu po glavu i slažem se - nema niti jednog jedinog...Hm, osim ako ne stigne neko sa strane, neko ko nije trenutno ovde, među nama.
Preporuke:
0
0
18
petak, 27 mart 2009 20:22
Mladen
Gospodine Pavloviću, da je novac roba mi bi i dalje bili na nivou bartera. Upravo zato što je novac apstraktno merilo vrednosti i sredstvo razmene, mi postojeći tip razmene zovemo robno-novčana razmena upravo da bi se istakla ta razlika.
Da bi nešto bilo roba mora imati upotrebnu vrednost. Savremeni novac (fiat money) je apstraktan što znači da svoju vrednost crpi iz zakona, odnosno dekreta države ili nekada u prošlosti vladara. To se u najčistijoj formi vidi na primeru elektronskog novca, mada je i papir prilično apstraktan. Ne može da se jede, pije, oblači... možete eventualno potpaliti vatru sa njim, ali to niko ne radi, jer novac nije roba i to se jednostavno ne isplati.
@Stanko, troškovi emitovanja elektronskog novca su ravni nuli, dok recimo novčanica od 100 dolara košta oko 3,7 centi. I vi onda pričate o "troškovima proizvodnje novca". Ako je Marks vaš krajnji domet u ekonomiji, onda me ni ne čude takvi stavovi.
Preporuke:
0
0
19
petak, 27 mart 2009 20:42
Mladen
Samo još par reči o kamati.
Jedno je kamata na postojeći novac koji potiče iz štednje (akumulacije), a nešto sasvim drugo kamata na svež, dodatni novac, novac koji prvi put dospeva u postojanje. Gro takvog svežeg novca emituju privatne (komercijalne) banke "ni iz čega". Praktično, nekom Petru Petroviću ili DŽonu Smitu kao njihovom vlasniku je dato ekskluzivno pravo da štampa pare (doduše u elektronskoj formi) i tako zelenaši i ucenjuje čitavo društvo. Ne znam koliko ste upućeni u proces kreiranja novca, ali vas pozivam da istražite i uverite se. Ovo je od ključnog značaja, jer onaj ko kontroliše prosec stvaranja novca, kontroliše sve drugo u društvu.
Preporuke:
0
0
20
petak, 27 mart 2009 23:54
Sremica, Sremica
@vuk, onaj pravi: Kako nemamo ljude? Zašto to ne bi bili Vukadinović, Antonić, B. Pavlović...?
Preporuke:
0
0
21
subota, 28 mart 2009 20:48
vuk, onaj pravi
@sremica, sremica: Nažalost, nije dovoljno biti visoki inttelektualac, kulturan i obraѕovan, politički pismen, patriota, čovek od morala i integriteta, već je potrebno imati stranačku mašinu iza sebe, finansijska sredstva, medije i birače. Iako pobrojani imaju i u višku ono prvo, što naša vrhuška na vlasti nema i nikada nije ni imala, fali im ovo drugo, kao što svi znamo, supstancijalno za političare od uspeha. Mislim, svako od nas može da nastavi nabrajanje, recimo Bećković, Lazanski, Kusturica...ali, nema od toga vajde, Srbi su više nego opomenuti šta donosi, bolje reći odnosi EULEKS i rezultat izbora znamo. A, evo, posle tako malo vremena od izbora, sve se obistinilo, upozorenja su se pokazala kao stopostotno tačna. Jedni su obećavali belu listu i bolji život, drugi Kosovo, a onda su markentiški mangupi smislili Tadiću ono nemoguće, "i EU i Kosovo". Sada nema ni liste, ni Kosova za Srbe, a nema ni slobode. I nikom ništa. Sticajem okolnosti, tj.globalne ekonomske krize, dobićemo šansu da ih izbacimo iz Skupštine, kao što su oni, zajedno sa nama, izbacili prethodnike. Samo, bojim se da oni koje ćemo dovesti nisu ništa bolji. Znate i vi koga imamo na klupi za rezervne igrače, Čeda, Vučić, Toma...Da li bi im sa iskustvom koje imate, poverili državu?
Preporuke:
0
0
22
nedelja, 29 mart 2009 13:54
Sremica, Sremica
Vuče, da li to znači da za nas nema nade?
Šta nam onda preostaje?
Možda kolektivno samoubistvo?
Preporuke:
0
0
23
nedelja, 29 mart 2009 15:04
vuk, onaj pravi
Nikako, iako smo svi sisari, Srbi ne pripadaju kitovima, već slonovima! Pamti, sačekaj svojih pet minuta, pa vrati! Sa kamatom, po mogućstvu. Istorija je učiteljica života...Ako smo izdržali pet vekova, sačuvali ćirilicu i pravoslavlje, šta je jedna Hilari za nas? Proći će joj mandat, a sa njenim mandatom i šiptarsko vreme...Posle ove ekonomske krize ništa više neće biti kao što je bilo, Amerika se više neće pitati za sve, kao što se pitala do danas, neke nove sile dolaze, na našu sreću prijateljske...Ko zna da sačeka svoj trenutak, pobediće! Ni slučajno klonuti duhom, nije to moja poruka...Ja pozivam da u političkim ocenama budemo oprezni i realni, a svako vreme ionako izbacuje svoje lidere...Hoću reći, nije realno očekivati od kolumnista, pa makar oni bili i najbolji, da povedu narod...Izvinjavam se zbog nabacanih misli i kratkoće, ali me ptitiska jedan neodložan posao. Pozdrav
Preporuke:
0
0
24
utorak, 31 mart 2009 18:28
kameno doba
sve sto sa ljude ima neku korisnu funkciju, pa i novac, je vrednost. da, novac je "samo" merilo vrednosti, ali upravo to sto meri ostale vrednosti ga cini vrednim. da ga nema, i dalje bismo imali primitivnu razmenu, kako i sami primecujete.
Preporuke:
0
0
25
utorak, 31 mart 2009 22:46
Stanko Kovacevic
@Kameno doba
Kao sto napisah gospodinu Mladenu, mera vrednosti je samo jedna od 5 funkcija novca. Funkcije novca su sledece: 1. mera vrednosti,
2. sredstvo prometa
3. novac kao blago
4. platezno sredstvo
5. svetski novac
Sledeca vazna stvar je da papirne novcanice nisu novac nego je to novcani surogat i ne jedini. Papirne novcanice imaju malu realnu vrednost, ali se u prometu vrednuju po svojoj nominalnoj vrednosti. Cinjenice da papirne novcanice nemaju realnu vrednost proizvodi mnoge probleme, ali bi bilo preambiciozno pisati o tome na ovako skucenom prostoru. I ovo gore, bukvar monetarne ekonomije, je napisano sa ambicijom da spomenuta gospoda razumeju koliko su nekvalifikovani za ono o cemu pisu.
Jos bih napomenuo da stvari dobro funkcionisu sve dotle dok papirni novac ina pokrice u realnom novcu ili u nekoj drugoj robi koja se moze vrednovati na trzistu. Kamate moraju postojati i imaju vaznu funkciju, a politika kamatnih stopa je sasvim drugo pitanje nmaravno kao i monetarna politika.
O svemu ovome mozete da procitate u ozbiljnoj literaturi iz ove oblasti, a dosta toga mozete da nadjete i na internetu.
Gospodin Mladen se jos pita kako je moguce da ekonomisti ne znaju da se novac kreira i van centralnih banaka ili sa vrlo malom kontrolom od strane drzave, a ja kazem gospodine Mladene da ekonomisti to znaju jer su ekonomisti to i smislili.
Preporuke:
0
0
26
utorak, 31 mart 2009 23:34
kameno doba
"Papirne novcanice imaju malu realnu vrednost, ali se u prometu vrednuju po svojoj nominalnoj vrednosti."
ako mislite da je "realna vrednost" papirnog novca u papiru ulozenom da se isti odstampa, onda vi ne razumete sta znaci 'vrednost'. "realna" vrednost novca je spremnost ljudi da ga razmene za robu. ako su ljudi spremni da to rade, znaci da on ima "realnu" vrednost. u celoj stvari je medijum od kojeg se novac pravi od sporednog znacaja (on moze da ima neke posledice, ali da ne komplikujemo). takodje je tacno da u modernim drzavama cesto postoji monopol novca, ali to nije problem novca kao takvog.
Preporuke:
0
0
27
sreda, 01 april 2009 17:57
Stanko Kovacevic
@Kameno doba
Da li ste se vi ikada udostojili da procitate bilo sta o novcu? Ako Vi mislite da realna vrednost novca nije samo vrednost papira na kome se on stampa onda Vi ne da ne znate nista o novcu nego ni o ekonomiji. Papirni novac je obicna potvrda, obaveza preuzeta da ce donosilac moci da razmeni tu potvrdu za realni novac ili za neku drugu robu srazmerno nominalnoj vrednosti te potvrde (iznosu upisanom na papirnoj novcanici). Papirna novcanica se ne moze upotrebiti nizasta drugo. Dakle, nema upotrebnu vrednost, prema tome nije ni roba. U trenutku kada neko kaze da nece da prihvati u razmeni papirnu novcanicu ona nema nikakvu vrednost (osim numizmaticke). Zato se desava da kada dodju krizna vremena ljudi, u strahu da papirna novcanica nece biti prihvacena u razmeni ili nece biti prihvacena po svojoj nominalnoj vrednosti, pocinju da razmenjuju papirne novcanice za realni novac ili za neku drugu robu. Zato se desava da i sada ako prosetate Kalemegdanom mozete da nadjete novcanice u apoenima od nekoliko milijardi dinsrs koje su emitovane za vreme rata. Da imaju realnu vrednost nebi bile bacene.
Na kraju vise ne zelim da Vam objasnjavam azbuku ekonomije, ako vas to stvarno interesuje procitajte neku knjigu iz te oblasti. I nemojte biti toliko hrabri da mi objasnjavate sta je to novac buduci da je to moja profesija i da ja svoje znanje dobro prodajem na zapadu radeci kao profesionalac.
Preporuke:
0
0
28
sreda, 01 april 2009 21:36
kameno doba
dakle, stvarno,
>>Ako Vi mislite da realna vrednost novca nije samo vrednost papira na kome se on stampa onda Vi kao da ne poznajete dovoljno ni novac ni o ekonomiju,
jer trebali bi da znate da je vrednost papira na kojem se novac stampa nesto potpuno irelevantno. novac ne vredi onoliko koliko vredi papir, nego onoliko koliko ga ljudi hoce. u vreme hiperinflacije novac od pre dva meseca nije vredeo nista - i ne, nije vredeo koliko je vredeo papir koji je na njega potrosen. to negde i vi shvatate, ali odbijate da izvedete posledice. vrednost novca - KAO I SVAKE DRUGE ROBE - je iskljucivo psiholoska. ni nafta ne vredi nista, osim ako ljudi misle da vredi (nekad to nisu mislili, pa nista nije ni vredela). te stvari su u ekonomskoj teoriji rascicene jos krajem 19. veka.
>>Papirni novac je obicna potvrda, obaveza preuzeta da ce donosilac moci da razmeni tu potvrdu za realni novac ili za neku drugu robu srazmerno nominalnoj vrednosti te potvrde (iznosu upisanom na papirnoj novcanici).
ne postoji takva stvar kako sto je "realan novac".
>>Papirna novcanica se ne moze upotrebiti nizasta drugo. Dakle, nema upotrebnu vrednost, prema tome nije ni roba.
papirna novcanice se koristi da bi se kupila druga roba. to je njena upotrebna vrednost. to je kao da mi kazete - penkalo se moze koristiti samo za pisanje ili ukras. mimo toga nema vrednost, prema tome nije roba.
>>Zato se desava da i sada ako prosetate Kalemegdanom mozete da nadjete novcanice u apoenima od nekoliko milijardi dinsrs koje su emitovane za vreme rata. Da imaju realnu vrednost nebi bile bacene
hvala vam sto ste ukazali na ocigledno. vrednost novca nije fiksirana, kao ni vrednost bilo cega drugog pa ni vaseg "realnog" novca.
.jpg)
Kada se to dogodi, bitno je da nova vlada ne napravi iste greske kao ovi klovnovi. Neka izadju otvoreno pred narod i kazu da nam sleduju krv, znoj i suze. Moramo reformisati privredu i administraciju. Ovako dalje ne moze. Dosli smo do zida. Ima medju Srbima jos dobrih ekonomista. Neka ih okupe i pokusaju konacno da naprave nesto od ove drzave.
A ako Rusi stvarno daju novac. U toliko bolje.
A do tada?Nova poskupljenja. Nova otpuštanja Nova inflacija.Nova obećanja.Nova zaduživanja.Nove generacije nezaposlenih. Nove ekonomsko –finansiske teorije.Nova prekonoćna bogaćena.Nove političke partije.Nove polu države.Novi izbori 2009 godine.
Milan Purić
Kragujevac 16.oktobar 2008.god.
(Deo teksta napisan povodom 100 dana Vlade)
Novac je dakle samo merilo vrednosti i njegovo pokriće su proizvedena roba i usluge, makar u vidu javnih radova. On je taj koji sledi i olakšava razmenu, treba ga samo dodati ali besplatno, kako je bilo u SAD za vreme Bendžamina Frenklina i Abrahama Linkolna, u Nemačkoj 30-tih godina prošlog veka kada je vrlo brzo rešila pitanje milionske nezaposlenosti i izgradila se u supersilu, danas je tome najbliža Kina.
Postavlja se pitanje, sa kojim pravom banke (pa još privatne) traže kamatu na svoje zajmove kada tog novca nema u opticaju. U postojećem sistemu gde je sav novac poreklom kredit, ukupni dugovi su uvek veći od postojeće mase novca u opticaju upravo za iznos kamate, tako da se dug može vratiti samo ako neko drugi propadne (pojede svoju supstancu) ili se dodatno zaduži. U pravnoj nauci se to zove "nemoguć ugovor" jer ne postoji pretpostavka za njegovo izvršenje, a to je dovoljna količina novca u opticaju. Odakle firmama i pojedincima pare za kamatu, nisu one mađioničari da ih stvore "iz vazduha". Posle se država čudi zašto joj je privreda ruinirana?!
Gospodin Pavlović nije ekonomista i nema mu se šta zameriti, ali mene lično zapanjuje da niko od profesora ekonomije i navodnih "eksperata" ne vidi da su uzrok čitave ekonomske krize KAMATE na svež, dodatni novac, novac koji se po prvi put pušta u opticaj. Potražite na netu primer male državice Guernsey ili svojevremeno austrijskog grada po imenu Worgl, pa ćete na delu videti blagotvorno dejstvo nekreditnog (interest-free) novca.
Upadljivo je da ove zemlje uopšte ne slede obim budžetskog deficita SAD. U Nemačkoj je deficit 1,5 (kažu da će ga povećati), Francuskoj 0,7, Velikoj Britaniji 1,4, a u SAD oko 5 odsto ( računa se u odnosu na BNP)
---
Ove cifre uopšte nisu tačne (stvarno mi nije jasno odakle ste izvukli te cifre). UK i SAD se takmiče u kejnzijanskoj trci do dna ko će imati veću budžetsku rupu (dodati Irsku spisku) i upropašćavanju buduće generacije dugovima.
Ujedinjeno Kraljevstvo će imati monstruozan deficit od 9,5% BDP-a, možda čak od 12,6% ove godine (Darling tvrdi 8% :-)), a dogodine 11% i to po zvaničnoj cifri Vlade! Posle neuspele aukcije giltsa pre dva dana, pitanje je gde će biti granica. EU je juče dala rok UK da do 2014. dođe u normalu (ispod 3%).
Francuska je od EU dobila rok do 2011. Ove godine deficit će biti 5,6%, a 2010. 5,4%.
Španija će ove i sledeće godine imati 6%. Rok 2011.
Irska će imati 11% ove i 13% sledeće godine po procenama EU. Rok 2013.
A šta tek reći za SAD! 5% zvuči malo, ali je cifra monstruozna – 1,75 biliona (verovatno preko 2 biliona) $!!!
Sve ove cifre su pod znakom pitanja zbog ubrzanog kolapsa javnih prihoda.
Ove cifre za navedene zemlje EU nam govore da njihove vlade namerno neće da spasavaju standard građana. Ove vlade hoće da uz pomoć krize trajno obore nadnice, smanje prava i izlože svoje građane još bespoštednijoj konkurenciji.
---
Ni ovo nije tačno (kamo sreće da jeste) što sam pokazao gore.
Prilika ne može biti bolja.
---
Popovićev predlog je u stilu „videla žaba da se konj potkiva...“ Ako može Vlada 3 milijarde, mi možemo 6. Jadno, bedno i žalosno da opozicija nije u stanju ništa bolje da ponudi.
Trebali ste sačekati sporuzum sa MMF-om da objavite članak (analizu).
Nikada Jelašić nije izjavio da su naše devizne rezerve deponovane u američkim bankama jer da to i hoće, to je naprosto neizvodljivo. Istina je da je deo rezervi u vidu hartija od vrednosti američkog Trezora (T-bills, T-notes, T-bonds), koje se smatraju za prvoklasne hartije (ja ih ne smatram od prošle godine kao i svaki ozbiljni ekonomista). NR Kina ima toga skoro 700 milijardi $. Vi kao vlasnik tih hartija dobijate godišnji prinos na njima koji varira u zavisnosti od kretanja na Njujorškoj berzi.
Novac jeste vrednost sam po sebi, ali ono sto vi nazivate novcem su papiri, novcani surogat. I opet Marks, novac je roba i vredi kao i svaka druga roba onoliko koliko je ulozeno rada u njegovu proizvodnju.
Oprostite za ono sto prethodno napisah. Bio sam brzoplet pa sam komentarisao nakon procitanih par prvih recenica. Tek citajuci Vas kompletan komentar shvatio sam da vi niste dovoljno upuceni u ono o cemu pisete.
Kada govorim o procentima, ja ukazujem na prvo tromesečje ove godine. Kako jeste. Delim uverenje da će se naknadno u EU ove cifre bitno povećati, ali skrećem vašu pažnju na to zašto uopšte prave dodatnu veliku tenziju?
Da bi nešto bilo roba mora imati upotrebnu vrednost. Savremeni novac (fiat money) je apstraktan što znači da svoju vrednost crpi iz zakona, odnosno dekreta države ili nekada u prošlosti vladara. To se u najčistijoj formi vidi na primeru elektronskog novca, mada je i papir prilično apstraktan. Ne može da se jede, pije, oblači... možete eventualno potpaliti vatru sa njim, ali to niko ne radi, jer novac nije roba i to se jednostavno ne isplati.
@Stanko, troškovi emitovanja elektronskog novca su ravni nuli, dok recimo novčanica od 100 dolara košta oko 3,7 centi. I vi onda pričate o "troškovima proizvodnje novca". Ako je Marks vaš krajnji domet u ekonomiji, onda me ni ne čude takvi stavovi.
Jedno je kamata na postojeći novac koji potiče iz štednje (akumulacije), a nešto sasvim drugo kamata na svež, dodatni novac, novac koji prvi put dospeva u postojanje. Gro takvog svežeg novca emituju privatne (komercijalne) banke "ni iz čega". Praktično, nekom Petru Petroviću ili DŽonu Smitu kao njihovom vlasniku je dato ekskluzivno pravo da štampa pare (doduše u elektronskoj formi) i tako zelenaši i ucenjuje čitavo društvo. Ne znam koliko ste upućeni u proces kreiranja novca, ali vas pozivam da istražite i uverite se. Ovo je od ključnog značaja, jer onaj ko kontroliše prosec stvaranja novca, kontroliše sve drugo u društvu.
Šta nam onda preostaje?
Možda kolektivno samoubistvo?
Kao sto napisah gospodinu Mladenu, mera vrednosti je samo jedna od 5 funkcija novca. Funkcije novca su sledece: 1. mera vrednosti,
2. sredstvo prometa
3. novac kao blago
4. platezno sredstvo
5. svetski novac
Sledeca vazna stvar je da papirne novcanice nisu novac nego je to novcani surogat i ne jedini. Papirne novcanice imaju malu realnu vrednost, ali se u prometu vrednuju po svojoj nominalnoj vrednosti. Cinjenice da papirne novcanice nemaju realnu vrednost proizvodi mnoge probleme, ali bi bilo preambiciozno pisati o tome na ovako skucenom prostoru. I ovo gore, bukvar monetarne ekonomije, je napisano sa ambicijom da spomenuta gospoda razumeju koliko su nekvalifikovani za ono o cemu pisu.
Jos bih napomenuo da stvari dobro funkcionisu sve dotle dok papirni novac ina pokrice u realnom novcu ili u nekoj drugoj robi koja se moze vrednovati na trzistu. Kamate moraju postojati i imaju vaznu funkciju, a politika kamatnih stopa je sasvim drugo pitanje nmaravno kao i monetarna politika.
O svemu ovome mozete da procitate u ozbiljnoj literaturi iz ove oblasti, a dosta toga mozete da nadjete i na internetu.
Gospodin Mladen se jos pita kako je moguce da ekonomisti ne znaju da se novac kreira i van centralnih banaka ili sa vrlo malom kontrolom od strane drzave, a ja kazem gospodine Mladene da ekonomisti to znaju jer su ekonomisti to i smislili.
ako mislite da je "realna vrednost" papirnog novca u papiru ulozenom da se isti odstampa, onda vi ne razumete sta znaci 'vrednost'. "realna" vrednost novca je spremnost ljudi da ga razmene za robu. ako su ljudi spremni da to rade, znaci da on ima "realnu" vrednost. u celoj stvari je medijum od kojeg se novac pravi od sporednog znacaja (on moze da ima neke posledice, ali da ne komplikujemo). takodje je tacno da u modernim drzavama cesto postoji monopol novca, ali to nije problem novca kao takvog.
Da li ste se vi ikada udostojili da procitate bilo sta o novcu? Ako Vi mislite da realna vrednost novca nije samo vrednost papira na kome se on stampa onda Vi ne da ne znate nista o novcu nego ni o ekonomiji. Papirni novac je obicna potvrda, obaveza preuzeta da ce donosilac moci da razmeni tu potvrdu za realni novac ili za neku drugu robu srazmerno nominalnoj vrednosti te potvrde (iznosu upisanom na papirnoj novcanici). Papirna novcanica se ne moze upotrebiti nizasta drugo. Dakle, nema upotrebnu vrednost, prema tome nije ni roba. U trenutku kada neko kaze da nece da prihvati u razmeni papirnu novcanicu ona nema nikakvu vrednost (osim numizmaticke). Zato se desava da kada dodju krizna vremena ljudi, u strahu da papirna novcanica nece biti prihvacena u razmeni ili nece biti prihvacena po svojoj nominalnoj vrednosti, pocinju da razmenjuju papirne novcanice za realni novac ili za neku drugu robu. Zato se desava da i sada ako prosetate Kalemegdanom mozete da nadjete novcanice u apoenima od nekoliko milijardi dinsrs koje su emitovane za vreme rata. Da imaju realnu vrednost nebi bile bacene.
Na kraju vise ne zelim da Vam objasnjavam azbuku ekonomije, ako vas to stvarno interesuje procitajte neku knjigu iz te oblasti. I nemojte biti toliko hrabri da mi objasnjavate sta je to novac buduci da je to moja profesija i da ja svoje znanje dobro prodajem na zapadu radeci kao profesionalac.
>>Ako Vi mislite da realna vrednost novca nije samo vrednost papira na kome se on stampa onda Vi kao da ne poznajete dovoljno ni novac ni o ekonomiju,
jer trebali bi da znate da je vrednost papira na kojem se novac stampa nesto potpuno irelevantno. novac ne vredi onoliko koliko vredi papir, nego onoliko koliko ga ljudi hoce. u vreme hiperinflacije novac od pre dva meseca nije vredeo nista - i ne, nije vredeo koliko je vredeo papir koji je na njega potrosen. to negde i vi shvatate, ali odbijate da izvedete posledice. vrednost novca - KAO I SVAKE DRUGE ROBE - je iskljucivo psiholoska. ni nafta ne vredi nista, osim ako ljudi misle da vredi (nekad to nisu mislili, pa nista nije ni vredela). te stvari su u ekonomskoj teoriji rascicene jos krajem 19. veka.
>>Papirni novac je obicna potvrda, obaveza preuzeta da ce donosilac moci da razmeni tu potvrdu za realni novac ili za neku drugu robu srazmerno nominalnoj vrednosti te potvrde (iznosu upisanom na papirnoj novcanici).
ne postoji takva stvar kako sto je "realan novac".
>>Papirna novcanica se ne moze upotrebiti nizasta drugo. Dakle, nema upotrebnu vrednost, prema tome nije ni roba.
papirna novcanice se koristi da bi se kupila druga roba. to je njena upotrebna vrednost. to je kao da mi kazete - penkalo se moze koristiti samo za pisanje ili ukras. mimo toga nema vrednost, prema tome nije roba.
>>Zato se desava da i sada ako prosetate Kalemegdanom mozete da nadjete novcanice u apoenima od nekoliko milijardi dinsrs koje su emitovane za vreme rata. Da imaju realnu vrednost nebi bile bacene
hvala vam sto ste ukazali na ocigledno. vrednost novca nije fiksirana, kao ni vrednost bilo cega drugog pa ni vaseg "realnog" novca.